Nagrada "Braća Karić" u 2007. godini

Milanka Karić, predsednik Karić fondacije

Za  stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti
Ljubivoje Ršumović i Anka Burić

LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ

Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu. Diplomirao je 1965. godine u Beogradu, na Filološkom fakultetu; grupa za komparativnu književnost

Zaposlio se u Radio Beogradu (1965), u Redakciji programa za decu. Višestruko darovit, svoj literarni rad uspešno ugrađuje u emisije koje sam i realizuje: "Utorak veče - ma šta mi reče", "Subotom u dva", "Veseli utorak". Originalan, moderan, duhovit, uvećavao je slušanost, a tako vešto izmicao dotadašnjem socrealističkom, apologetskom tapkanju u mestu. U Televiziju Beograd prelazi 1968. podine. Mlad, a ubrzo proslavljen serijama "Dvogled", "Hiljadu zašto" i "Hajde da rastemo". Napisao je, režirao i snimio preko šest stotina televizijskih emisija. Izuzetno dragocena serija "Fazoni i fore" imala je do sada preko sto epizoda! Ovih dana, po svom scenariju, snima i režira novu seriju.

Neverovatno lepo trajanje ima serija "Dijagonale - priče o ljudima i naravima". I nedavno (ko zna koji put reprizirana) donela nam je punu priču i predstavu o pojedinim skrajnutim etničkim grupama. Vremešni pripadnici tih grupa davali su cvijićevski preciznu karakterizaciju svojih saplemenika. Emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Šopovima, Gorancima... gledalac doživljava  kao Ršumovićevu briljantno odbranjenu disertaciju iz etnologije.

Objavio je (u ovoj i državi prethodnih granica) preko šezdeset knjiga, uglavnom za decu. Njegove knjige prodate su u neverovatnom tiražu od blizu 2 miliona primeraka!

Dobitnik je svih književnih priznanja koja se dodeljuju stvaraocima za decu: "Neven", "Mlado pokolenje", Nagrada Zmajevih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Vukovu nagradu, Zlatni kljjučić SPJ, Goranovu plaketu, Zlatni prsten Festivala pesnika za decu u Crvenki, Nagradu "Porodica bistrih potoka"... Dobitnik je dva zapažena međunarodna priznanja: "Pulja u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu i nagradu UNESKO-a za "Bukvar dečjih prava", na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Dela su mu prevedena na više jezika.

ANKA BURIĆ

Anka Burić rođena je 1956.godine u Nikšiću, 1981. diplomirala na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu u klasi prof. Hoze Dževada-grafika. Studije grafike specijalizovala je u Pragu u klasi prof. Ladislava Cepelaka. Godine 1983. magistrirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Branka Miljuša, a 1984. studijski boravi u Parizu Cite Internacionale des Arts.

Vanredni je profesor na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, Odsek za grafiku. Učestvovala je na preko 200 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Imala je 24 samostalne izložbe u zemlji i svetu.

Dobitnik je 24 nagrade od kojih su dve prve svetske.

Radovi se nalaze u kolekcijama značajnih muzeja i galerija, među kojima je i Bibliotelju Nationale de Paris.

Anka Burić živi i radi u Crnoj Gori, ali je njen dom ceo svet - jer nema kontinenta koji u prestižnim galerijama ne čuva barem jedno njeno delo.

Ponela je prve nagrade najprestižnijih likovnih kuća od Ljubljane, Sarajeva, Zagreba, Podgorice, Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Subotice, Sombora do Bitolja i Skoplja. Njen raskošni talenat prepoznali su i u Kairu gde je dobila prvu nagradu na svetskoj izložbi "Zlatna presa". Njena dela su svrstana u svetsku baštinu najvećih slikara sa naše planete u stalnoj postavci Nacionalne biblioteke u Parizu.

Za naučni i istraživački rad
Akademik Alfjorov Žores Ivanovič

Žores Ivanovič Alfjorov jedan je od najuglednijih svetskih naučnika u oblasti fizike. Doktotirao je iz oblasti fizike i matematike. Od 1979. godine je redovan član Ruske akademije nauka, a od 1989. godine do danas i njen potpredsednik. Takođe je i predsednik Naučnog centra u Sankt Peterburgu. Autor je 4 knjige, preko 400 članaka i preko 50 inovacija u oblasti tehnologije poluprovodnika. Nosilac je brojnih ruskih i inostranih nagrada, počasni član je mnogih svetskih akademija nauka, a za svoja istraživanja u oblasti fizike 2000. godine dobija i Nobelovu nagradu.

Za novinarstvo, publicistiku i izdavaštvo
Milomir Marić

Milomir Marić afirmisao se još pre nekoliko decenija beskompromisnim rušenjem i razobličavanjem strogo čuvanih tajni, zabluda i tabua komunističke epohe. To mu je donelo nesumnjivi ugled na prostorima bivše Jugoslavije, u dijaspori, i na stranicama svetske štampe, ali i stalne policijske i sudske progone "zbog izdaje državnih tajni". Kao glavni urednik "Duge", uporno se držao načela da treba pisati isključivo o onome što bi političari, vođe, ratni komandanti i očevi nacije najradije sakrili i predstavili u sasvim drugom svetlu. Nasuprot opštoj podršci čitalaca, najčešće su Marićevi moćni novinski junaci bili nezadovoljni, pa su ispravke tekstova ponekad pisali na njegovom licu i pretili mu smrću. Ipak,  preživeo je i uređivanja listova, kao što su "Intervju" i "Profil".

Svoje bogato iskustvo nastojao je da primeni i kao glavni urednik BK Televizije. Vrhunskim novinarima slobode štampe je suština i  smisao profesije, za koju često treba i ponosno stradati.

Svojom istrajnošću u borbi za slobodu medija, u borbi za prava građana da čuju svaku stranu, svojim istrajnim i doslednim uređivačkim stavom koji počiva koliko na profesionalizmu toliko i na pravdoljublju, i kao novinar i kao urednik, Milomir Marić pripada onom malom, tako dragocenom broju vrhunskih srpskih novinara.

Za ekonomiju i privredu

Primarijus dr
Ferenc Agošton i Novak Đoković

Primarijus dr FERENC AGOŠTON

Iako vrstan menadžer i promoter potencijala Srbije u banjskom turizmu širom sveta, primarijus dr Ferenc Agošton nalazi vremena i za svoj vrlo uspešan lekarski rad i profesuru. Tako je od 2001.godine mentor za lekare na specijalizaciji  opšte medicine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Na čelu Banje Kanjiže primarijus dr Ferenc Agošton nalazi se od 1993. godine. Za to vreme ova Ustanova postigla je značajne uspehe. Od obične provincijske Banje postaje značajna zdrastvena Ustanova iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije u Srbiji i šire.

Kada je dr Agošton postavljen za prvog menadžera 1993. godine iskorišćenost kapaciteta sa 300 postelja bila je 40% na godišnjem nivou. Nakon 2 godine iskorišćenost je podignuta na preko 90%. Ovaj trend rasta održavan je do današnjeg dana.

Od pre 5 godina izgrađena su 2 nova hotela (ukupnog kapaciteta 200 postelja) u saradnji sa domaćim investitorima, kao zajedničko ulaganje. Bila je to prva investicija privatnog kapitala u državnu zdrastvenu ustanovu.

Pod rukovodstvom prim. dr Ferenca Agoštona, Banja Kanjiža je  postala članica Udruženja Banjskih i klimatskih mesta Srbije i zajedno sa njima članica Evropskog Udruženja Banja – ESPA.

Svo ovo vreme dr Ferenc Agošton radi na poboljšanju uslova i unapređenja rada Ustanove Banja Kanjiža, kao i razvoju banjskog turizma Srbije, preko aktivnosti u Udruženju Banjskih i klimatskih mesta Srbije, gde je u 2 mandata bio i potpredsednik. Sada je član Upravnog odbora Udruženja.

Aktivno učestvuje u prekograničnoj saradnji iz oblasti banjskog turizma.

NOVAK ĐOKOVIĆ

2001. godinu završava kao 1. na evropskoj listi do 14 godina i postaje tri puta prvak Evrope: pojedinačno, ekipno i dubl, i vice prvak sveta ekipno do 14 godina.

2002. godinu završava kao prvi na evropskoj listi do 16 godina i postaje evropski ekipni prvak.

2003. godine počinje profesionalnu karijeru i osvaja jedan "fjučers" i igra dva polufinala. Dolazi na 680. mesto ATP liste.

2004. godine osvaja nekoliko "fjučersa" i "čelindžera". Učestvuje na dva ATP turnira gde beleži i prvu pobedu nad Francuzom Klemonom u Bukureštu. Godinu završava kao 182. igrač na ATP listi.

2005. godine u Melburnu, Parizu i Londonu na gren slemovima je prošao po tri kola kvalifikacija. Posle toga, u NJujorku je direktno dospeo u glvni turnir i igrao je treće kolo. Nakon toga bio je 80. na svetskoj rang listi. Na svom poslednjem turniru u 2005. godini u Parizu (Masters) dolazi do trećeg kola prethodno "unovčivši" prvu pobedu u karijeri nad Top 10 igračem ATP liste, Marijanom Puertom iz Argentine (9).

2006. godine osvaja sledeće turnire: Amersfort (Holandija), Mec (Francuska)

2007. godine osvaja sledeće turnire:  Adelaida (Australija), Majami (SAD), Eštoril (Portugal)

Najveći uspeh na ATP listi (Singl):  No5 (30.04.2007.)

Za humanitarne aktivnosti, jačanje mira, saradnje i
prijateljstva medju narodima
Selim Redžepović i Borivoje Menković

Selim Redžepović i Borivoje Menković svojim prijateljstvom žive definiciju i samu suštinu ove nagrade. Oni su najbolji prijatelji celog svog života. Priajtelji pola veka! Obični ljudi, zanatlije, koji su ostali jedan uz drugoga i zajedno prošli kroz sva iskušenja koja su im život i društvene okolnosti priredili.

Danas se ceo svet pita mogu li Srbi i Albanci u Srbiji živeti zajedno u harmoniji, toleranciji i uvažavanju. Selim i Borivoje su odgovor na to pitanje. NJihov ljudski odnos, posvećenost dubokom i istrajnom prijateljstvu primer su kako se neguju međuljudski odnosi, kako iznad vere, nacije, imena, stoji vrhovna vrednost: kakav si čovek.

Borivoje i Selim su veliki i dobri ljudi. Prijatelje biramo sami. Kada ih izaberemo, postaju naša porodica, rodbina. Za njih nas vezuju najlepši i najtragičniji trenuci, sve životne radosti i tuge koje samo iskreni prijatelji dele. A Selim i Borivoje dele život. Jedan Albanac i jedan Srbin, iznad svega dva plemenita i hrabra čoveka.